Uzaludne su bile sve te ogromne žrtve, kad smo dozvolili da sve to što smo krvlju stekli, izgubimo zahvaljujući "našim političarima. Prvo je Moša Pijade zabranio povratak Srba izgnanih za vreme Drudog svetskog rata, onda je Petar Stambolič priključio deo Srbije (danas dobar deo Severa Kosova AP Kosovu i Metohiji. Zatim se nije smelo govoriti o iseljavanju Srba sa KiM,i nemo posmatralo građenje Kaliđerice(iseljeni Srbi od 1968 pa nadalje)i drugih divljih naselja oko većih srpskih gradova(Kragujevac, Kraljevo i dr.)Potom je Milošević propustio da vrati zemlju SPC (Metohija je u stvari skup Metoha-Manastirskih imanja)i na kraju je aleksandar veliki (AV) potpisao Briselski sporazum.Sve dok budemo imali političare, nedostojne slavne Srpske prošlosti, imaćemo neslavnu Budućnost.
Preporuke:
19
15
2
nedelja, 23 oktobar 2016 11:03
Branko Pavlović
Štab Prve armije, sve sa Aleksandrom Karađorđevićem se potpuno obrukao u bici kod Mlado Nagoričana ( oko 5 km severo-istočno od Kumanova, pa zato mi tu bitku zovemo "Kumanovska"). Ne samo da nisu predvideli napad, što je sasvim razumljivo jer je reč o hrabroj improvizaciji turske vojske, koja za malo da im uspe, nego ni u toku najžešćih borbi nisu uputili pojačanje. Uporno verujući da je to sve samo "čarka" iako im je štab bio na 3km udaljenosti.
Pobedu su odneli, ne samo niži oficiri kako se navodi, nego pre svega pukovnici, majori i kapetani, koji su samoinicijativno uvodili svoje jedinice u borbu tamo gde je neprijatelj najžešće napadao. Svesni važnosti prve pobede za moral vojnika i ne žaleći ni svoje živote.
Najveći deo tih oficira su bili Apisovi saborci, koji su pre rata imali dogovr da se u bitku ulazi i bez odobrenja nadređene komande, verujući da je prva pobeda odlučujuća. Tako je i bilo.
Nema Aleksandar Karađorđević zasluga ni u jednoj našoj pobedi 1912-1918.
Preporuke:
20
5
3
nedelja, 23 oktobar 2016 12:16
Radgost
Na današnji dan 1912. godine turskim napadom počela je Kumanovska bitka -
Kumanovo za Kosovo Beč je tada navijao za Tursku-da porazi Srbiju;i da ju zatim svojom vojskom oslobodi od Turaka i priključi Istočnom carstvu.Zagreb-analitičari- takođe najavljivao poraz Srba od brojnije i bolje opremljene turske vojske u Kumanovu;smatrao da Srbi mogu da se izvade samo pored balkanskih Prusa-Bugara...Dok južni Slaveni grickali semenke i očekivali vest o padu Srbije, trubač Ciganin Ahmet Ahmetović(iz Leskovac!) odtrubio Turcima povlačenje a Srbima trubom komandovao juriš.Saborci Srbi i Cigani stigli Turke na Drinopolju i ( bez borbe) od Turaka dobili ključeve grada;pozdravili se sa Srbima i zaputili za Malu Aziju i dalje.Tadašnja EU je odlučno sprečila progon Turaka iz Evrope-i započela marljive vojne vežbe i nabavku novog oružja za pohod na Srbiju i Rusiju.
U tom pohodu se istakli južni Slaveni;SHS-Tri ratna druga.
Preporuke:
7
1
4
nedelja, 23 oktobar 2016 14:18
raja
Po ovom komentatoru Pavloviću Kralj Aleksandar nije ni bio sa vojskom ni u Balkanskom ni u Prvom sveskom ratu.
Preporuke:
5
4
5
nedelja, 23 oktobar 2016 22:19
Branko Pavlović
Regent Aleksandar je bio sa vojskom i to mu svakako služi na čast. Ne sporim da je to za vojsku imalo moralnog značaja. I u prvom komentaru sasvim precizno kažem, ako pogledate pažljivije, da je štab Prve armije bio na 3km od borbi.
Međutim, on je nakon Prvog rata prigrabio za sebe i sve vojničke zasluge, a on ih nema uopšte. Sasvim suprotno, zajedno sa Pašićem je direktno odgovoran što se pre početka Prvog rata nije usvojio budžet kako ga je Putnik koncipirao, što je za posledicu imalo da nakon Kolubarske bitke stanemo na Drini, zato što smo ostali bez granata ( 30 zrna po brdskom topu, odnosno 25 po haubici). Takođe su zakinuli na presvlakama vojanika, pa je početkom 1915 buknuo tifus, više nego što je zbog ne znanja naših lekara to moralo da bude. Bio je protiv napada na Bugarsku pre njihove mobilizacije, suprotno traženju generalštaba, što je za posledicu imalo golgotu preko Albanije. Ukupno, na Pašićevu i njegovu dušu ide oko 400.000 poginulih.Do Solunskog procesa.
.jpg)
Pobedu su odneli, ne samo niži oficiri kako se navodi, nego pre svega pukovnici, majori i kapetani, koji su samoinicijativno uvodili svoje jedinice u borbu tamo gde je neprijatelj najžešće napadao. Svesni važnosti prve pobede za moral vojnika i ne žaleći ni svoje živote.
Najveći deo tih oficira su bili Apisovi saborci, koji su pre rata imali dogovr da se u bitku ulazi i bez odobrenja nadređene komande, verujući da je prva pobeda odlučujuća. Tako je i bilo.
Nema Aleksandar Karađorđević zasluga ni u jednoj našoj pobedi 1912-1918.
-
Kumanovo za Kosovo
Beč je tada navijao za Tursku-da porazi Srbiju;i da ju zatim svojom vojskom oslobodi od Turaka i priključi Istočnom carstvu.Zagreb-analitičari- takođe najavljivao poraz Srba od brojnije i bolje opremljene turske vojske u Kumanovu;smatrao da Srbi mogu da se izvade samo pored balkanskih Prusa-Bugara...Dok južni Slaveni grickali semenke i očekivali vest o padu Srbije, trubač Ciganin Ahmet Ahmetović(iz Leskovac!) odtrubio Turcima povlačenje a Srbima trubom komandovao juriš.Saborci Srbi i Cigani stigli Turke na Drinopolju i ( bez borbe) od Turaka dobili ključeve grada;pozdravili se sa Srbima i zaputili za Malu Aziju i dalje.Tadašnja EU je odlučno sprečila progon Turaka iz Evrope-i započela marljive vojne vežbe i nabavku novog oružja za pohod na Srbiju i Rusiju.
U tom pohodu se istakli južni Slaveni;SHS-Tri ratna druga.
Međutim, on je nakon Prvog rata prigrabio za sebe i sve vojničke zasluge, a on ih nema uopšte. Sasvim suprotno, zajedno sa Pašićem je direktno odgovoran što se pre početka Prvog rata nije usvojio budžet kako ga je Putnik koncipirao, što je za posledicu imalo da nakon Kolubarske bitke stanemo na Drini, zato što smo ostali bez granata ( 30 zrna po brdskom topu, odnosno 25 po haubici). Takođe su zakinuli na presvlakama vojanika, pa je početkom 1915 buknuo tifus, više nego što je zbog ne znanja naših lekara to moralo da bude. Bio je protiv napada na Bugarsku pre njihove mobilizacije, suprotno traženju generalštaba, što je za posledicu imalo golgotu preko Albanije. Ukupno, na Pašićevu i njegovu dušu ide oko 400.000 poginulih.Do Solunskog procesa.